Вашингтон, 25. септембар 2018. – Политике и мере у области тржишта рада, опорезива?а и соци?алне заштите у зем?ама Европе и централне Ази?е неопходно ?е увести у 21. век како би се сма?ила расту?а не?еднакост изме?у различитих друштвених група и помогло запосленима да се носе са расту?ом неизвеснош?у, каже се у новом извешта?у Светске банке.
Извешта? под насловом позива на ново промиш?а?е политика како би се премостио све ве?и ?аз изме?у оних ко?и користе економске могу?ности и оних ко?и губе корак са све флексибилни?ом економи?ом.
“Иако зем?е Европе и централне Ази?е има?у велико искуство у вези са установама и програмима соци?алне заштите, ове су биле замиш?ене и наме?ене другачи?ем привредном окруже?у и оне више не пружа?у такву помо? и услуге гра?анима као пре,” каже Сирил Mилер, потпредседник Светске банке за Европу и централну Ази?у. “Дугорочно запосле?е на неодре?ено више ни?е уобича?ена норма, нарочито не за младе, и потребно ?е обезбедити да се користи од привредног раста и шанси ко?е он да?е правилни?е распоре?у?у.”
Иако ?е Европа и централна Ази?а као регион ме?у на?у?едначени?им у свету, многи становници ?ош увек не напреду?у ка вишим сло?евима на друштвено? лествици, осе?а?у се зароб?ено у замци не?еднакости, и у осет?иви?ем су положа?у него претходне генераци?е. Нада?е, опада?е финанси?ске сигурности и сигурности запосле?а значи и да ?е ве?и удео сред?е класе изложен ризику од упада?а у сиромаштво – а што све води опада?у повере?а у институци?е, ве?у поларизаци?у и расту?и популизам у друштву.
У Срби?и су промене структуре занима?а биле сличне онима забележеним у западно? Европи и показу?у знаке извесне поларизаци?е радних места: занима?а ко?а подразумева?у нерутинске послове порасла су у односу на рутинске послове, ко?а све више заме?у?е аутоматизаци?а.
Према овом извешта?у, за генераци?е ко?е су постале пунолетне почетком 2000-тих одлазак на факултет много ?е више детерминисан тиме из какве породице потичу него што ?е то био случа? код генераци?а ко?е су се школовале пре транзици?е. Што се тиче Срби?е, индекс не?еднакости за факултетско образова?е два пута ?е ве?и код генераци?а ро?ених 1980-тих година него код генераци?а ро?ених 1940-тих година.
Регионална не?еднакост прилично ?е изражена у Срби?и. Срби?а се налази ме?у зем?ама Европе и централне Ази?е ко?е има?у на?ве?у не?еднакост у односу на то из ког кра?а ?уди долазе, наводи се у извешта?у. Разлика у потрош?и дома?инства изме?у на?богати?ег и на?сиромашни?ег региона ?е 1.655 америчких долара (према паритету куповне мо?и из 2011. године).
Разлике засноване на територи?и где се живи не посто?е само у потрош?и ве? и у другим битним стварима, као што ?е резултат ПИСА тестира?а. Разлике у резултатима ПИСА тестова изме?у урбаних и руралних средина у Срби?и 2015. године била ?е ?еднака ?едногодиш?ем школова?у детета. Сма?е?е ових разлика и сма?е?е разлика у доступности образова?а у односу на то где неко живи обезбедило би да привредни раст доприноси бо?ем животу за ве?и бро? ?уди.
Сиромаштво се сма?ило, али ?е успорен напредак из ниже у сред?у класу. И док ?е удео сиромашних у укупном бро?у становника опао изме?у 2000. и 2015. године, удео сред?е класе у Срби?и – дефинисане као бро? по?единаца ко?и живе са 11 до 28 америчких долара дневно (по паритету куповне мо?и из 2011.) пао ?е са 43 посто становника у 2008. на 38 посто у 2013. години. А ако се користи релативна дефиници?а сред?е класе - они ко?и живе на 75 до 125 одсто сред?ег дохотка – бро? ?уди у сред?о? класи порастао ?е изме?у 2006. и 2013. године са 32 посто на 34 посто становника.
Као реше?е ових изазова широм региона, у извешта?у се предлаже сет од три принципа: кретати се у правцу ?еднаке заштите свих радника, без обзира на то ко?и тип уговора о запосле?у има?у; тежити ка универзалности у обезбе?ива?у соци?алне помо?и, соци?алног осигура?а, и основних услуга; те подржати прогресивно опорезива?е у широко? пореско? основици ко?е би надопу?авало опорезива?е зарада опорезива?ем капитала.
“Када ?удима постав?амо пита?а о томе како живе, чу?емо да су забринути због расту?е не?еднакости и несигурности. У овом извешта?у истражу?у се узроци ове забринутости кроз анализу промена у дистрибуци?и прихода у протеклих пар децени?а,” каже Maурицио Бусоло, воде?и економиста Светске банке за регион Европе и централне Ази?е и коаутор извешта?а. “Веру?емо да реше?е ни?е у томе да покушате да зауставите глобализаци?у или технологи?у. Уместо тога, неопходан ?е нови друштвени уговор, ко?им би се на праведни?и начин расподелили ризици и шансе и ко?и ?е потребан како би се сачували и уве?али импресивни економски резултати ко?е ?е ова? регион остварио у протеклих пар децени?а.”
У извешта?у се идентифику?у четири врсте тензи?а изме?у друштвених група ко?е нарушава?у кохези?у друштва: разлике изме?у мла?их и стари?их генераци?е; не?еднакости ме?у запосленима ко?и обав?а?у различита занима?а; не?еднак приступ могу?ностима услов?ен географском припаднош?у; и не?еднакости услов?ене полом, етницитетом, пореклом и другим факторима а не залага?у и способностима по?единца.
Уважава?у?и различитости ко?е посто?е у многим аспектима ме?у зем?ама региона Европе и централне Ази?е, у овом извешта?у указу?е се на политике и мере ко?е за ци? има?у сма?е?е тензи?а кроз заштиту свих запослених, унапре?е?е соци?алних услуга и праведни?и порески систем.
Више о овом извешта?у: /en/region/eca/publication/eca-social-contract
