ВАШИНГТОН, 21. септембар 2023. — У сво?о? ново?, данас об?ав?ено?, обимно? анализи ста?а у 23 зем?е Европе и Централне Ази?е, Светска банка позива на свеобухватну модернизаци?у сектора гре?а?а у овом региону, како би се обезбедила испорука одрживих и приуштивих услуга гре?а?а гра?анима, а посебно на?осет?иви?им групама, као и да се сма?и осла?а?е на неефикасна, уг?енично интензивна горива.
У извешта?у под насловом Toward a Framework for the Sustainable Heating Transition (?У сусрет оквиру за прелазак на одрживо гре?а?е“) наглашава се хитна потреба да се свакоме обезбеде ефикасне, чисте и приуштиве услуге гре?а?а. Остваре?е ци?а нултих емиси?а до средине овог века у региону захтева драстичну трансформаци?у сектора гре?а?а, ко?и данас чини око 24% траж?е за енерги?ом овог региона и одговоран ?е за око 22% емиси?а гасова са ефектом стаклене баште.
?Зем?е Европе и Централне Ази?е не могу себи да приуште одлага?е преласка на одрживо гре?а?е,“ рекла ?е Антонела Басани (Antonella Bassani), потпредседница Светске банке задужена за регион Европе и Централне Ази?е. ?Ове зем?е могу да сма?е траж?у за гре?а?ем, унапреде квалитет ваздуха и сма?е емиси?е штетних гасова током ове децени?е кроз усва?а?е одговара?у?их политика и државних програма са ци?аним субвенци?ама за чисти?е и ефикасни?е технологи?е гре?а?а,“ навела ?е Басани.
Услед изразито ниског степена улага?а, према извешта?у, сектор гре?а?а широм Европе и Централне Ази?е често пружа неадекватне услуге, ни?е у ста?у да наплатом покри?е трошкове, има кра??е негативан утица? на животну средину и утиче на животе и егзистенци?у ?уди. Око 30% становника овог региона – првенствено у градoвима – користи услуге комуналних предузе?а за да?инско гре?а?е, ко?а у велико? мери зависе од субвенционисаних фосилних горива и суочава?у се са проблемима застареле инфраструктуре и ниске финанси?ске одрживости. У сеоским срединама ве?ина породица осла?а се на високо зага?у?у?е огревно дрво или пе?и и котлове на уга?. Употреба свих тих енергената доводи до високих нивоа зага?е?а ваздуха, што доприноси настанку 302.000 смртних случа?ева и захтева издва?а?а за здравствену и соци?алну заштиту у износу од 7% БДП-а годиш?е. Уз старост и енергетску неефикасност стамбеног фонда, знача?ан проблем ?е и висока цена услуга, тако да ?една тре?ина становништва овог региона има тешко?а са пла?а?ем рачуна за гре?а?е или недово?но загрева сво?е домове.
Прелазак на одрживо гре?а?е у региону могао би да доведе до знача?ног сма?е?а бро?а умрлих и губитака за соци?алну и здравствену заштиту због зага?е?а, отвара?у?и пут за сма?е?е емиси?а штетних гасова, наводи се у извешта?у. Изме?у 2024. и 2050. године, уз ову транзици?у би се избегле емиси?е штетних гасова у проце?ено? количини од 8,9 гигатона уг?ен-диоксида ко?и потиче из гре?а?а простора у зградама.
Извешта? анализира и ста?е и трендове у гре?а?у простора у многим зем?ама, идентифику?е препреке и изазове за одрживо гре?а?е ко?е деле све ове зем?е, анализира различите могу?ности за гре?а?е (ук?учу?у?и врсте горива, технологи?е и трошкове) и предлаже оквир за планира?е и спрово?е?е транзици?е ко?и садржи ?авне политике и програме.
?Свесни смо далекосежних изазова са ко?има се суочава сектор гре?а?а у зем?ама Европе и Централне Ази?е. Наш ци? ?е да креаторима политика пружимо увид и практична реше?а, изра?ена на основу анализе података, ко?и ?е омогу?ити прелазак на одрживо гре?а?е и тако, у кра??ем исходу, унапредити живот и благоста?е становника региона“, из?авио ?е Шарл Корми?е (Charles Cormier), регионални директор за инфраструктуру Светске банке задужен за регион Европе и Централне Ази?е. ?Одре?ене нови?е технологи?е и приступи су ве? испробани и тестирани, што представ?а знача?ан напредак, али обим тих активности ?ош увек ни?е дово?ан да се постигне ци? остваре?а уг?еничне неутралности до средине овог века“, додао ?е Корми?е.
У извешта?у се предлаже стратеги?а од три стуба чи?ом применом државе могу правилно да дефинишу сво?е планове за транзици?у:
- Сма?ити траж?у за гре?а?ем унапре?е?ем енергетске ефикасности об?еката. Применити строге стандарде за изград?у нових об?еката и убрзати реновира?е посто?е?их. Овим активностима могу?е ?е преполовити траж?у за гре?а?ем до 2050, што ?е знача?но снизити цену транзици?е ко?у би платиле државе, привреда и гра?ани.
- Побо?шати и декарбонизовати да?инско гре?а?е у густо насе?еним урбаним срединама где год ?е то извод?иво. Унапредити посто?е?е системе да?инског гре?а?а и пре?и на чисти?е енергенте попут соларне и геотермалне енерги?е, отпадне топлоте и одрживе биомасе. У случа?евима када да?инско гре?а?е не оствару?е задате ци?еве и можда више ни?е одрживо, може бити потребан контролисан прелазак на системе индивидуалног гре?а?а.
- Подста?и кориш?е?е чистих система индивидуалног гре?а?а у подруч?има са ма?ом густином насе?ености. Потребно ?е спровести студи?е ради идентификаци?е одрживих, економски ефикасних реше?а за гре?а?е, као што су топлотне пумпе и котлови на пелет про?ектовани у складу са начелима екодиза?на, и промовисати их применом ?авних политика и ци?аних програма.
Усва?а?ем овог свеобухватног приступа, државе широм Европе и Централне Ази?е могу да остваре ефикасна и приуштива улага?а, прилаго?ена локалном окруже?у, ко?а доприносе преласку на одрживо гре?а?е.
Извешта? ?е изра?ен у оквиру (ESMAP) ко?и спроводи Светска банка.
Светска банка у Европи и Централно? Ази?и
Светска банка сара?у?е са државама Европе и Централне Ази?е на сма?е?у сиромаштва и подстица?у за?едничког просперитета, и то кроз унапре?е?е ?удског капитала, ствара?е окруже?а за разво? тржишта, омогу?ава?е зелених инвестици?а и изград?у и ?ача?е институци?а.
--------------------
*Ова? извешта? обухвата економи?е расту?их и зема?а у разво?у Европе и Централне Ази?е (ЕЦА) ук?учу?у?и: Албани?у, ?ермени?у, Азербе??ан, Белоруси?у, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Грузи?у, Казахстан, Косово, Киргиску Републику, Молдави?у, Црну Гору, Северну Македони?у, По?ску, Румуни?у, Руску Федераци?у, Срби?у, Та?икистан, Турску, Туркменистан, Укра?ину и Узбекистан.
