ВАШИНГТОН, 4. октобар 2022. – Рат у Укра?ини ко?и ?е тренутно у току ума?у?е изгледе за економски опоравак након пандеми?е за економи?е расту?их и земал?а у разво?у у региону Европе и централне Ази?е, наводи се у данас об?ав?еном Ажурираном економском извешта?у Светске банке за регион.
Економска активност оста?е у дубоко? депреси?и током следе?е године, са минималним очекиваним растом од 0,3% током 2023. године, пошто шокови изазвани ценама енерги?е и да?е утичу на регион. Ме?утим, регион ?е до сада бо?е поднео ефекте руске инвази?е на Укра?ину него што се рани?е предви?ало. Очеку?е се сма?е?е регионалне економске активности за 0,2% ове године, одражава?у?и раст изнад очекива?а у неким од на?ве?их економи?а у региону и опрезно прошире?е подстица?них програма из ере пандеми?е ко?е ?е спровести неке владе.
Овогодиш?и очекивани пад укра?инске економи?е сада ?е про?ектован на 35%, иако ?е економска активност пого?ена уништава?ем производних капацитета, оште?е?ем по?опривредног зем?ишта и сма?еном понудом радне снаге, ?ер се проце?у?е да ?е више од 14 милиона ?уди расе?ено. Према недавним проценама Светске банке, потребе за опоравком и реконструкци?ом у друштвеним, производним и инфраструктурним секторима износе на?ма?е 349 мили?арди америчких долара, што ?е више од 1,5 пута више од величине укра?инске предратне привреде у 2021. години.
?Руска инвази?а на Укра?ину изазвала ?е ?едну од на?ве?их избегличких криза и нанела тежак ударац животима ?уди и привреди“, каже Ана Б?ерде, потпредседница Светске банке за регион Европе и централне Ази?е. ?И док се рат беспотребно настав?а, Укра?ини ?е и да?е потребна огромна финанси?ска подршка за про?екте опоравка и реконструкци?е ко?и би могли брзо да се покрену.“
Рат настав?а да слаби глобалну економи?у кроз знача?не пореме?а?е у трговини и шоковима ко?е изазива?у цене хране и горива, што доприноси високо? инфлаци?и и последичном пооштрава?у услова глобалног финансира?а. Активност у еврозони, на?ве?ем економском партнеру за економи?е расту?их и зема?а у разво?у у региону Европе и централне Ази?е знача?но се погоршала у друго? половини 2022. године, због нарушених ланаца снабдева?а, пове?аних финанси?ских притисака и пада повере?а потрошача и предузе?а. Ме?утим, на?штетни?и ефекти инвази?е ипак представ?а пораст цена енерги?е услед великог сма?е?а руског снабдева?а енерги?ом.
Нижи прогнозирани раст за 2023. годину односи се на многе економи?е расту?их и зема?а у разво?у у региону Европе и централне Ази?е пошто су регионални изгледи подложни знача?ни?о? неизвесности. Продужена или интензивирана ратна дешава?а могла би изазвати знача?но ве?у економску и еколошку штету и имати ве?и потенци?ал за фрагментаци?у ме?ународне трговине и инвестици?а. Ризик од финанси?ског стреса тако?е оста?е повишен, с обзиром на високе нивое дуга и инфлаци?у.
?едан додатак овом извешта?у истражу?е утица? енергетске кризе. Док глобалне цене нафте, гаса и уг?а расту од почетка 2021. године, нагли раст ?е забележен након руске инвази?е на Укра?ину, што ?е довело инфлаци?у до нивоа ко?и децени?ама ни?е ви?ен у региону. Ова криза без преседана утиче и на потрошаче и на владе – ограничава?у?и могу?ност бу?етског финансира?а, продуктивност предузе?а и добробит дома?инстава.
На?теже ?е бити пого?ене зем?е ко?е се у сред?о? или велико? мери осла?а?у на увоз природног гаса за гре?а?е (што чини 30% траж?е енергената), индустри?у или електричну енерги?у, као и зем?е блиско повезане са енергетским тржиштима ЕУ. Ове зем?е мора?у да се припреме за несташицу гаса и донесу планове за ванредне ситуаци?е за ублажава?е на?тежих утица?а на дома?инства и предузе?а, ук?учу?у?и уштеду енерги?е, пове?а?е енергетске ефикасности и спрово?е?е планова квота/рационисане потрош?е. Кампа?е за промену понаша?а са фокусом на ефикасност гре?а?а у домовима и зградама, попут облага?а прозора и додава?а изолаци?е, захтева?у релативно минимална улага?а и има?у тренутни утица?.
?Преклапа?е криза изазваних ратом у Укра?ини, теку?ом пандеми?ом и порастом цена хране и горива болни су подсетници да владе треба да буду спремне да управ?а?у огромним, неочекиваним шоковима ко?и се врло брзо одви?а?у“, наводи г-?а Б?ерде. ?Потребно ?е модернизовати системе соци?алне заштите, ко?и су теме? напора усмерених против сиромаштва, како би били ефикасни у суочава?у са шоковима, и дугорочним изазовима.“
Извешта? тако?е ук?учу?е посебан фокус на системе соци?алне заштите у региону, ко?и су одиграли к?учну улогу у подршци дома?инствима и предузе?има током пандеми?е и, у скори?е време, од изби?а?а рата у Укра?ини.
Одговор региона на пандеми?у састо?ао се од два широка типа инструмента политика: мере заштите прихода и мере заштите радних места. У извешта?у се оце?у?е ефикасност ових мера у промовиса?у економског раста, сма?е?у сиромаштва и очува?у радних места, уз налазе да ?е, краткорочно гледано, ве?а потрош?а на мере заштите радних места повезана са ве?ом запосленош?у и ма?им сиромаштвом. Ме?утим, ма?е ?е ?асан утица? ових мера на раст.
Ове лекци?е научене током пандеми?е су поучне за креаторе политика у томе да системе соци?алне заштите учине прилагод?ивим и инклузивним како би се ефикасно адресирали краткорочни шокови по економи?у, али и дугорочни трендови ко?и трансформишу тржишта рада, ук?учу?у?и глобализаци?у, демографске трендове, технолошке иноваци?е и утица?е климатских промена и климатске акци?е.
Интервенци?е кроз политике за изград?у система соци?алне заштите за буду?ност могу ук?учивати комбинаци?у (и) подршке гарантовано? минимално? ради заштите по?единаца и дома?инстава од негативних шокова, (ии) регулаторних реформи ко?е постепено укла?а?у ограниче?а у пракси запош?ава?а и отпушта?а у предузе?има, и на кра?у подржава?у отвара?е формалних радних места у приватном сектору и сма?е?е неформалности; (иии) пове?аног обухвата и заштите осет?ивих група; и (ив) дигитализаци?е ради побо?ша?а квалитета и квантитета пружа?а услуга.
За више информаци?а и претходна изда?а Ажурираног економског извешта?а за регион ЕЦА, кликните овде
