ВАШИНГТОН, 11. априла 2024. – Економска активност на тржиштима у наста?а?у и економи?ама у разво?у у региону Европе и Централне Ази?е вероватно ?е се успорити ове године, буду?и да на изгледе за раст реги?е негативно утичу слаби?а глобална економи?а, рестриктивне монетарне политике, успорава?е привреде у Кини и ниже цене сировина, наводи се у данас об?ав?еном Економском извешта?у Светске банке за ова? регион.
Привредни раст у овом региону вероватно ?е се ове године успорити на 2,8%, након знача?ног пове?а?а на 3,3% из 2023. ко?е ?е уследило пошто су се привреде како Руси?е тако и ратом пого?ене Укра?ине вратиле на пут раста, као и услед снажни?ег опоравка у Централно? Ази?и. Према очекива?има, регионални привредни раст оста?е вероватно суштински непроме?ен и у 2025. години.
Бро?не препреке чине ове изгледе неизвесним. Неочекивано спор опоравак к?учних трговинских партнера, нарочито у еврозони, рестриктивне монетарне политике и погорша?е геополитичких крета?а могли би додатно да оптерете раст у читавом региону.
?Зем?е Европе и Централне Ази?е и да?е су суочене са бро?ним кризама ко?е посебно отежава изазовно глобално окруже?е раста“, рекла ?е Антонела Басани, потпредседница Светске банке за регион Европе и Централне Ази?е. ?Поновно покрета?е раста продуктивности кроз подстица?е пословне динамичности привреде и унапре?е?е отпорности на ризике ко?е носе климатске промене може помо?и да се заштите гра?ани овог региона, али и да се убрза економски раст“, додала ?е Басани.
Успорени раст додатно ?е одложити опоравак региона од последица недавних шокова, ук?учу?у?и и напад Руси?е на Укра?ину ко?и и да?е тра?е, пандеми?у и кризу трошкова живота из 2022.
Инфлаци?а ?е опала брже него што се претходно очекивало на тржиштима у наста?а?у и економи?ама у разво?у Европе и Централне Ази?е, првенствено услед оштрог пада глобалних цена енергената и хране. Сред?а годиш?а стопа инфлаци?е мерене индексом потрошачких цена у овом региону снижена ?е у фебруару 2024. на 4,2% са 15% забележених почетком 2023. Па ипак, криза трошкова живота из 2022. и да?е утиче на дома?инства, и то упркос прошлогодиш?ем порасту реалних прихода.
У Укра?ини се ове године очеку?е успорава?е темпа опоравка на 3,2% са 4,8% из 2023, што одражава слаби?у жетву и упоран ма?ак радне снаге. Економски изгледи ове зем?е и да?е зависе од подршке донатора и тра?а?а руске агреси?е. Према недавним проценама Светске банке и ?ених партнерских институци?а, трошкови обнове и опоравка Укра?ине порасли су на 486 мили?арди долара, што ?е преко два пута више од предратне величине укра?инске економи?е из 2021.
И у Турско? се ове године тако?е предви?а слаб?е?е раста, и то на 3% - што ?е на?нижа стопа ?ош од 2009, ако се изузму године пандеми?е – пошто се очеку?е да ?е мере макроекономске консолидаци?е ограничити дома?у траж?у. Пад цена нафте на светском тржишту снизи?е изгледе широм Централне Ази?е, где ?е се раст успорити на 4,1% ове године са проце?ених 5,5% из 2023.
На?нови?и извешта? садржи и посебно поглав?е о искориш?е?у потенци?ала приватног сектора. У ?ему се наводи да су економски разво? у овом региону до сада карактерисали транзици?а од планске ка тржишно? привреди, реализаци?а обимних и дубоких структурних реформи и изби?а?е приватне иници?ативе у први план као главног покретача раста и просперитета.
За непуне три децени?е, 12 зема?а овог региона приступило ?е Европско? уни?и. Преобража? тих држава у тржишне економи?е интегрисане у ЕУ, са робусним институци?ама и структурама производ?е, упу?у?е на знача?не домете реформи у по?единим зем?ама ове реги?е, ме?у ко?има неке сада оствару?у висок ниво дохотка.
?Приватни сектор у неким зем?ама региона суочен ?е са препрекама ко?е му ограничава?у могу?ности за раст и уво?е?е иноваци?а“, рекао ?е Ива?ло Изворски, главни економиста Светске банке за регион Европе и Централне Ази?е. ?Поспешива?е пословне динамичности привреде захтева?е суочава?е са више изазова, ме?у ко?има су унапре?е?е конкурентског окруже?а, сма?е?е учеш?а државе у привреди, драстично ?ача?е квалитета образова?а и пове?а?е доступности финанси?ских средстава за привреднике“, додао ?е он.
Напори за ?ача?е конкуренци?е и слободе тржишта требало би да се усмере на сма?е?е бари?ера за улазак на тржиште и по?едностав?е?е изласка са ?ега за непродуктивне фирме. Знача?но присуство државних предузе?а тако?е представ?а битну препреку за ствара?е окруже?а у коме ?е приватне компани?е пословати равноправно.
Приватне фирме суочене су и са неадекватно образованом радном снагом и знача?ним ?азовима вештина, ко?и представ?а?у битна ограниче?а за раст. На кратак рок не помажу ни високе стопе емиграци?е младих и радника са потребним вештинама. Бо?е образована радна снага повезу?е се са вишом стопом продуктивности и може довести до више иноваци?а.
Маса банкарских кредита одобрених приватном сектору релативно ?е мала и ни?е се пове?авала током претходне децени?е. Да би убрзале раст продуктивности и пове?але иноваци?е, фирме мора?у имати приступ дугорочним изворима финансира?а.
